INDOLA , nega kose #SimplySmarter

Dobrodošle u Beč!
Četvrti put ove godine...iskreno, u narednom periodu ga neću gledati! 😃

I ako ga vi gledate kao turista i mozda Vama deluje interesantno, meni uopšte ne. Ja ga gledam malo drugačije...

Gde ćemo, šta ćemo za Novu Godinu, hajdemo u Beč! Karte rezervisala bukvalno za dzabaka mesec dana unapred preko jeftine avio kompanije iz Madjarske. Pakovanje i polazak.
Prošle godine sam se živa pojela što nisam bila u tom periodu da se slikam sa čuvenom mašnom koja je zaista magična. Dolazim do nje krećem da vrištim od sreće, a turista milion. Naravno nisi Sandra ti jedina koja želi sliku sa njom, ali ja sam bila uporna (moj dragi uporniji od mene, jer što pre završi slikanje, pre će biti kolača). Mesta za slikanje nema, jer stanete na pešački prelaz i molite Boga da se ne upali zeleno svetlo za pešake, jer tada kreće torpedo ljudi. Ali sve za sliku, Bože moj...

Malo dalje od divne crvene mašne, koja kada padne mrak svetli kao da se milion zvezda upalilo na njoj, produžite ulicom do Albertine i dolazite do Sacher hotela. Ako ste mislili da ćete ući tek tako, zeznuli ste se.Moraćete da sačekate,malo. Jedno 40 minuta smrzavanja je obavezno. Red ogroman (tako isto i preko puta, čekanje za Operu). Kada sam ušla prvo šta sam primetila je bila njihova kultura, stari radnici, žene koje se šetaju u keceljama, konobar koji priča na jakom starom telefonu, mora da ovde radi nekih četrdeset godina u to sam bila sigurna. Osmeh, koji nije osmeh nego kez u fazonu koliko vas ima više...Naručujem Sacher tortu, njihov čaj koji mi je preporučila konobarica i čekam. Puno turista, kineza koji idu sa aparatom i slikaju bukvalno noge od stola, jer umetnost je to, hotel ima tradiciju. 

Sacher torta

Najiskrenije, torta je običan patišpanj pun kakaa. I malo marmelade (ja je nisam osetila). Nemojte misliti da sam ja probirljiva ili ne volim tortu, taman posla.Ne bih da kvarim recept,ali...niste vi videli kako moja baka Zlata pravi torte! Čaj kao čaj, pun onih gorkih i lažnih osmeha konobarice. U kafiću nema muzike, tako da je atmosfera još zategnutija, jer ne razumem kineski jezik.

Dan sledeći. Idemo na Rathaus. Mesto puno ljudi, slušanje kucanja šolja punča i sreća. Naravno, tražim čuvena krila da bih se slikala ali,kako kaže stari Nemac, malo smo zakasnili. Pola svetiljki, pola klizališta i pola ukrasa skidaju kada prodje njihov Božić. Moje razočarenje kreće da vlada toliko da ni slatku vunu nisam kupila i tužna otisla u stan, jer slike koje sam ja gledala na netu nisu bile moja realnost. Pored torte, želja za Bečom mi je otišla zajedno sa tim svetiljkama...

Rathaus

 Posle oviliko razočarenja,setila sam se divnog Central café-a  koji je bio bez smrzavanja,mnogo boljih kolača i zadovoljnih ljudi koji uzivaju u svakom zalogaju. Tako da ukoliko putujete u Beč obavezno ga obidjite i gledajte te zidove pune života koji pričaju svoju priču.

Cafe Central

Sledeća stanica je bila "napunite se pozitivnom energijom i opustiti se". Odabrala sam Oberlaa Therme Wien, ali pogrešno i vreme obilaska. Prepuno ljudi,ali to se brzo zaboravi kada zaronite u bazen i čujete tišinu koja vredi svakog izgubljenog živca koji je umro u redu za čekanje. Voda vrela, sauna tiha i miriše na ružu. Dan ispunjen i proveden sa prijateljima kojima je očigledno trebao predah od buke i galame.

Therme Wien

Ono što treba da cenimo u životu je mir. On nestaje koliko i naši snovi. Redovno čistite um, kao sto izbacujete djubre iz kante, tako i iz glave. Zivot je kratak da bi imali razočarenja. Napunite baterije, uživajte maksimalno, jer morate da shvatite da čoveku možete da prodate sve, samo ne lažan osmeh. On se vidi odmah i njega niko ne voli. Smejte se iz duše, nadjite ljubav i živite kao malo dete koje nema pojma šta ga čeka kada odraste.Volite život. I Beč posećujte samo za vreme katoličkog Božića,jer tada, pričaju ljudi, lepše i raskošnije.Možda se i vidimo ove godine tamo, a do tada... 

Onyx bar

  Mnogo se volite i uživajte u praznicima.


Sandra Simić